Jesenje prskanje voća

JESENJE PRSKANJE- OBAVEZNA  ZAŠTITA VOĆNJAKA

Nakon završene berbe voća, počinje priprema za narednu vegetaciju, a radovi u voćnjaku počinju održavanjem higijene. U higijensko održavanje voćnjaka ubraja se sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćke, uklanjanje starih, polomljenih grana.

Važnost jesenjeg prskanja

Nakon svih navedenih aktivnosti potrebno je obaviti prskanje. Mnogi voćari, a najčešće početnici u voćarstvu pitaju se kako suzbiti bakterioze, bolesti koje se teško suzbijaju za vreme vegetacije, na primer bakteriozna plamenjača? Jesenje prskanje voćaka je obavezna mera zaštite i ono služi radi smanjivanja infekcionog potencijala u narednoj vegetaciji. Izvodi se preparatima na bazi bakra. Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite voćaka jer se njime suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu uspešno kontrolisati ukoliko se pojave.

Pogodno vreme za prskanje voćnjaka je kada sa stabla voćke otpadne 60-70 odsto lišća. Ovi tretmani, smanjuju infektivni potencijal, raznih patogena koji prezimljavaju u zasadima. Ovakvo prskanje ima dve namene. Prva je opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način. Druga je sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka. Na taj se način suzbijaju mnogobrojni prouzrokovači biljnih bolesti poput monilioze koštičavih voćnih vrsta, bakteriozna plamenjača jabučastog voća, šupljikavost lišća i krastavost plodova koštičavog voća, kovrdžavost lišća breskve, rogač šljive. Navedeni prouzrokovači biljnih bolesti tokom zime prezimljavaju na obolelim biljnim organima (rak rane, pupoljci, pukotine kore).

Koja sredstva koristiti za plavo prskanje?

Sredstva za plavo prskanje pripadaju grupi bakarnih jedinjenja, a to su Funfuran, Cuprozin, Cuproxat, Bakarni oksihlorid, Everest....

Kada i kako obaviti plavo prskanje?

Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra uz obavezno korišćenje zaštitne opreme i kada je temperatura u iznad 5°C. Voćke se moraju tretirati sve dok nisu u potpunosti mokre, zbog čega se često kaže da je voćke potrebno "okupati". Preporučljivo je prskanje obavljati ujutro odmah posle rose, da se do kraja dana preparat osuši. Utrošak vode po hektaru je 1.200-1.5000 litara. Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi nije preporučljivo vršti tretiranje. Nije preporučljivo prskati ni kada su niske temperature jer može doći i do izmrzavanja samih grana mladara. Najvažnije je da se sredstva za prskanje primenjuju u skladu sa uputstvom proizvođača sredstava za zaštitu bilja. Prilikom primene bakarnih sredstava potrebno je voditi računa o fazi razvoja voćaka, jer ukoliko vegetacija krene, bakarni preparati mogu izazvati fitotoksičnost (ožegotine) na mladim listićima voćaka.

Krečenje stabala

Mera koja može pomoći u ublažavanju posledica niskih temperatura je krečenje stabala. Krečenje stabala obavezno se radi u jesen, pošto nam je cilj da ublažimo temperaturne oscilacije između dana i noći u deblu. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća (pre svega kajsije, te šljive i višnje). 

Šta se postiže jesenjim krečenjem stabala?

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Na taj način usporava kretanje sokova i sprečava pojavu „mrazopuca“ ili uzdužnog pucanja kore stabla koje nastaje usled temperaturnog kolebanja u toku zime. Naročito se javlja u periodima hladnih noći i sunčanih dana a ako ima i snežnog pokrivača onda je uticaj na koru stabla dvojak: stablo se zagreva direktnim sunčevim zracima i difuznom, reflektujućom toplotom koja se odbija od površinu snežnog pokrivača. U tom slučaju do pucanja kore će doći u nižim delovima stabla koje je bliže snežnom pokrivaču. Krečenjem stabla produžava se vreme kretanja vegetacije u proleće za nekoliko dana što može biti korisno u zaštiti od kasnih prolećnih mrazeva, karakterističnih za naša podnevlja. Krečenjem se vrši i dezinfekcija stabla. U zimskom periodu vaši prezimljavaju u pukotinama stabla a najčešće ih tamo odnose mravi. Dakle, ako primetite koloniju mrava oko svojih voćki budite sigurni da ima i vašiju. Vaši sisaju sok iz stabla, posebno mladih biljaka i time usporavaju rast i razvoj voćaka i smanjuju rodnost. Krečni rastvor je dobra odbrana i od gljivica i lišajeva jer sadrži sumpor koji ih uništava, odbija zečeve, posebno ako se u smesu kreča doda neki od repelenata za zečeve, a čisti stablo i od mahovina koje su česte u starijim ili zapuštenim voćnjacima.

Kako napraviti krečnu smešu?

Obično se preporučuje sledeći odnos: 5 delova negašenog kreča sa pola dela kuhinjske soli (daje lepljivost smeši) i četvrt delova sumpora u prahu (može se kupiti u svakoj biljnoj apoteci) rastvori se u vodi tako da gustina smese bude malo gušća od mleka.
Drugi recept je: 5 kg gašenog kreča pomešati sa 0.5 kg kuhinjske soli i 0.5 kg sumpora se razmuti u 15 l vode i ostavi da odstoji 2-4 dana. Što duže stoji, veća je lepljivost smese.
Stabla se premazuju četkom u 2-3 navrata tokom jesenje-zimskog perioda, a može se prskati atomizerom s tim da onda rastvor mora biti ređi i češće se nanositi. Pre upotrebe krečne smeše trebalo bi je procediti par puta, a nanosi se kada su temperature u + i kada je sunčan dan da bi se smeša mogla prosušiti.

Stabla se premazuju od površine zemlje do iznad račvišta grana. Mesto gde grane izlaze iz stabla su posebno osetljiva na temperaturna kolebanja. Nije preporučljivo premazivati grane jer može doći do „cementiranja“ pupoljaka. Primena ove mere zaštite se preporučuje za koštičavo voće i mlade zasade svake godine, a kod starijih voćaka može se primeniti svake 3-4 godine.